Ležao sam u krevetu, na boku, strpljivo čekajući da zaspi.
Da je najzad obore lekovi koje sam joj rastvorio u šolju vrelog kakaa koji sam joj spremio pred spavanje, s ljubavlju. Čudo šta sve može tabletica Lorazepama. Doduše, ujutru ne zna za sebe i ponekad povraća jer ih, očigledno lose podnosi, moja svetica, moj anđeo od žene. A ja?
Ja sam neka, totalno drugačija priča. Iščašena.
Po zvuku disanja, znao sam da je utonula u čvrst san.
Ustao sam, izašao u hodnik, navukao moju trenerku za dzoging i, izašao.
Dok sam hodao pored bučnih kafića, pred očima su mi se ređale slike pijanih muškaraca i polugolih žena koje su i pored svoje golotinje i cike, nastavljale da glume “dame”.
“Dame” koje posle par koktela završe u WC-u ili na zadnjem sedištu automobile zamagljenih prozora…
Dok sam se približavao parku, u meni je sve više raslo uzbuđenje, te sam nabio kačket dublje na čelo.
Park, iako ogroman, poznavao sam kao svoj dzep. Na kraju krajeva, ovde sam proveo svoje najlepše godine, ovde sam se kalio. Ima još puno drugih parkova, ali ovaj…ovaj mi je oduvek bio poseban. Možda zato što sam baš ovde počeo.
Dok sam se bešumno probijao kroz žbunje, tragao sam za naznakam bilo kakvih aktivnosti. Bezuspešno, već pola sata.
-Šta je s ovom omladinom, zar se više niko ne jebe?! – besno sam pomislio.
Već sam hteo da odustanem i vratim se kući, kad mi se učini da čuh nešto. Zastao sam i pažljivo se koncentrisao na zvuk. Da, definitivno je to bila muzika. Sa radija, jer sam i čuo voditelja kako kaže da je jedan sat iza ponoći.
Poput pravog predatora, uputio sam se ka zvuku. Pustio sam da me vodi. I ubrzo sam došao do izvora zvuka.
Auto zamagljenih stakala, koji se ljuljuškao zbog vesele radnje u njemu, i muzika sa radija koja me je i dovela do njega.
Pri samoj pomisli na ono što se dešava u kolima, osetio sam buđenje u predelu prepone. Komešanje. Očvršćavanje.
-Polako, uskoro. – prošaputao sam.
Ubrzo je iz kola izašao momak, zakopčavajući pantalone. U ustima mu je stajala cigareta.
-
Odoh da pišam, taman i da ispušim.
-
Nemoj daleko. –odgovorio mu je ženski glas.
To je bio moj momenat. Momenat kada vadim hloroform iz dzepa i maramicu. Momenat kada mu se šunjam iza leđa dok mokri. Momenat kada mu stavljam maramicu na usta, čvrsto stišćući. Momenat kada ga gledam kako pada.
Ugasih mu cigaretu, ne treba nam požar u parku.
I onda sam krenuo. Lagano.
Došao sam do auta. Znao sam šta sledi i uzbuđenje je sve više raslo.
Sada je već kurac bio krut i prav kao strela. Izvadih ga, spremih za okršaj, jer će ga, nesumnjivo biti.
Naglo sam otvorio vrata.
-Baš si brz…- nasmejala se i pridigla glavu. U očima joj se oslikao užas kada me je ugledala. Nije stigla da vrisne. Iskusno, bacio sam se na nju. Dlanom sam joj pokrio usta, dok sam joj drugom rukom jako stisnuo ruke za zglobove.
-Šššššššš….ako budeš dobra i ne opireš se….sve će se završiti jako, jako brzo. – prošaputao sam.
U njenu već vlažnu, sveže pojebanu pičku sam bez ikakvog otpora umetnnuo svoj nabrekli kurac. Sam je našao ulaz. Poput psa tragača, sledio je svoj “njuh”.
Pica je krenula da se steže i pruža otpor, pokušavajući da ga izgura napolje, što me je dodatno uzbudilo, tako da sam silovito prodirao unutra. Surovije. Jače.
Plakala je i gledala me sa strahom, što mi je davalo posebnu moć. Pica joj je bila vrela i nakon početničkog otpora, krenula je da guta moj kurac. Ubadao sam je sve jače i brže.
Pretsla je da plače. Prestala je da da se koprca. Stegla me je jako nogama oko struka. Zatvorila je oči. Osetio sam njen vlažni jezik na dlanu. Dopalo joj se. Sklonio sam ruku i ona je počela tiho da stenje.
-Jebi me jako, pocepaj ovu moju kurvinjsku picu. – prodahtala je.
Izvukao sam je iz kola i naslonio na haubu. Krenuo sam da je jebem otpozadi, čvrsto je držeći za guzu, koja se talasala od siline mojih ubadanja.
-Nabij me na sebe…dozvoli mi da ti progutam spermu…
Znao sam da sledi eksplozija. Znao sam da ću svršiti.
Okrenuo sam je i nabio joj ga do grla. Osetio sam kako moja bela tekućina biva isisavana iz mene.
Obujmila me je oko struka dok ga je sisala sa zadovoljstvom i dok joj je sperma klizila niz bradu.
–Dobra devojka. – prošaputao sam.
-Želim da ovo ponovimo….kako…
-Šššš….naćiću ja tebe. A sad se sredi, uskoro će doći tvoj dečko, neće znati šta ga je snašlo…glumi da ne znaš šta se dešava…
-To znam dobro da radim…
Navukao sam trenerke i izgubio se u mraku, ostavljajući iza sebe lepo pojebanu “damu”.
-Uvek požele još.
Ušao sam polako u stan, skinuo trenerku i otišao pod tuš.
Da bar tuš spere deo greha sa mene, da mogu, delimično čist, da legnem kraj mog divnog anđela, koji i ne sluti pored kakvog demona sanja.