Ovo neće biti tek neko puko ispovedanje, kako su se dva tela u naletu strasti spojila u jedno. Ne, ni nalik tome.

 

Ni nalik onim pričama – sreli smo se u diskoteci, kresnuli u wc-u, jebali se u kolima,  na poljani… Ne… Ova priča nosi setu i jezu jedne noći, koja je tek naslućivala jesen…Ne preterano hladnu i tmurnu, kišnu, ali blagu, sa primesama divnih boja i čežnjivih pogleda… E, bila je baš takva kišovita noć.

Ulice su bacale odsjaj poput ogledala. A ja sam se zaputio na jednu izložbu, neću reći u kojoj Galeriji. Tamo sam, naravno, naleteo na nju. Moram da priznam da sam odnedavno dobio novi razlog da budem na svakom događaju u ovom gradu. Nju. Moju tihu Boginju koja je mojim danima davala novi smisao i obrise…

Onako omalena poput nokta i plava poput kakve kubanske noći, Nina je pažljivo upijala baš sve što sam joj govorio. Ona sama, uvek je odmereno i bez suvišnih reči odgovarala na svako moje pitanje. Nikada ali nikada nije u mom društvu povisila ton. Ali, neke je baš sve to i nerviralo. Ta njena smirenost. Odmerenost.

Jednom prilikom mi je rekla kako je njoj u životu ubedljivo najvažnija harmonija.

 

Štaviše, jednom kada je kasnila na predavanje na svom Medicinskom, tiho je ušla u salu ne rekavši ni reć. Upravo stoga da ne bi remetila uspostavljeni mir. Kad ono u času kada je Ninica već zamakla ka svom mestu profesorkin glas je poput munje prostrujao prostorijom. “Dobar dan. Sedite”.

Ovakva Ninina smernost, od njenih najranijih dana izazivala je bes kod druge dece. Pa bi tako oni slabiji kada bi od “bulija” zadobili udarac svoj gnev istoga časa istresli na njoj. Takoreći, od najranijih dana ona je postala nešto kao toalet papir za istresanje tuđih frustracija. Zato sam se ja trudio da koliko god mogu budem nežan prema njoj.

Kada smo te večeri napustili galeriju, napolju je lilo kao iz kabla. Reklo bi se da je kiša padala tolikim intenzitetom da se činilo kao da nebom plivaju sami morski psi. Ta atmosfera u meni je razgorevala neverovatnu želju.

Kao i uvek, trudio sam se da Ninu obasipam svakojakim komplimentima. Tako sam njenu kožu redovno upoređivao sa satenom, kosu sa mahovinom dok me je njen, uvek dahooduzimajući, miris podsećao na aromu nekog dragocenog drveta.

Meni je ona bila itekako dragocena, ali je umela da pokrene pravu buru u meni kada bi me pogledala svojim krupnim, plavim očima…

 

Kako je to stvorenje umelo da uskovitla sve najnežnije i najdivlje što sam osećao prema njoj i za nju… Tako krhka, a opet stamena, tako nežna, a u sebi je nosila vatru jednog vulkana…

 Nina je delovala kao da su je opijale ovakve i njima slične reči. Kao da se lomila i takva „lomna“se sve više i više privijala uz mene, što je činilo da određeni delovi mog tela postanu intenzivno kruti. Stoga sam je negde u Uzun Mirkovoj odveo u stranu.

Kada smo se spustili u Zmaja od Noćaja, priterao sam je uza zid, u mrak. Prislonio sam svoj ud na njen otvor. Gledala me je onim svojim očima, očima koje samo govore, ništa ne pitaju. Ali sam osetio da podrhtava poput leptira ispod mantila.

Nežno sam je priupitao “da li je boli?” Ako je tako, sigurno da neću pokušavati da prodrem dalje.

 

Takav moj nastup veoma je ganuo Ninu. Rekla mi je da je malo boli, ali da svakako pokušam. Osetio sam blago strujanje celim telom. Sve me je to toliko uzbudio da sam emitovao, osećao sam, neku jako čudnu energiju.

Moje je postepeno prodiranje izazvalo isijavanje svuda okolo nas, dok su nevidljive struje upozoravale njenu utrobu da se upravo priprema prava mala eksplozija. Eksplozija koja će ispuniti tunel njenih mekih zidova i koja će biti progutana tamo u gladnim dubinama u kojim su čučali njeni nemirni nervi.

Sa svakim mojim pokretom njeno je telo postajalo sve popustljivije i popustljivije. Tako mi je Ninino telo davalo dozvolu da prodirem sve dublje i dublje. Osećao sam da njeni meki i senzitivni zidovi nežno miluju moj ud, na trenutke ga čvrsto stišćići.

Kada bih upao skroz do kraja, izvadio bih ga uz pitanje da li je i dalje boli. Kao da sam je namerno zadirkivao ovakvim rečima. A Nina je gotovo pa venula kad bih je lišio prisustva svoje kurčine u njenoj raspomamljenoj utrobi. Otuda je maltene bila primorana da moli.

Zacvilela je -Ubaci mi ga opet, ubaci mi ga molim te. Molim te.

 

Cvilela je Nina toliko da je to bilo naprosto slatko. I prosto me teralo da joj ga opet ubacim, zadignuvši njenu nogu na svoj bok. Zato sam odlučio da joj ispunim želju ali ne baš sasvim. Jer sam ga gurnuo zapravo do pola, mogla je da ga oseti ali ne i da ga stisne. Njoj je zbog toga došlo da vrišti. Izgledalo je da gori od histerije usled mojih zadirkivanja.

Potom je otvorila usta kako bi mi valjda pokazala koliko joj je pička otvorena i željna moga mesa. Istini za volju, tada ni ja više nisam mogao da se suzdržavam i rešio sam da zaronim do kraju u nju sve dok nisam osetio i njene grčeve.

Ninica se u tim trenucima poput kakvog pitona bacala i uvijala svuda po meni kao da je daleko bilo prže ili biju. Sve to je učinilo da moj kurac bude toliko tvrd, da se svakog časa činilo kao da će upravo prsnuti. I prso je. Ekslodirao je pravo u njoj. Nina je cela bila ispunjena.

A i ja sam iscureo sve do poslednje kapi moje dragocene tekućine. Čvrsto me je zagrlila, dok joj je moje seme curilo niz butine. Osmehnula mi se onim svojim usnicama boje trešnje i pogledala me tako da me je obuzela milina, ali i dobro poznata jeza…

-Idemo u stan – prošaputao sam – da se ušuškamo. Znao sam da ćemo se ušuškati, ali sam i dobro znao da ćemo ponoviti akciju iz ulice „Zmaja od Noćaja“, samo u krevetu…

Koliko vam se svidela ova priča?

Kliknite na zvezdicu da biste ocenili

Prosečna ocena / 5. Broj glasova:

Ako vam se sviđaju naše erotske priče...

Pratite nas na društvenim mrežama!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Ostavi Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *